Топола

То.шко су је пута сретади људп. да улазп у село, uoceliH у наручју то драгоцено бреме. У вече је саиа на&ештала постељу своже сину, седела бп му чело главе. докле год не би заклопио своје трепавпде. II тек тада- сетила бп се она себе. Седнувшп за сто, она је писала, п по чптаве сате перо се њено шгје устављало. нпти је знало за умор. Она је тако пзлпвала, у неком немсш исповедању, свој страх, своју наду, и нежност које беше препуна душа њезпна. Еад бп то свршила, шгје јој остајало нпшта впше него да утулп лазгау: своју дневну дужност била је исдунила. Тако је, ето. живела госпођа Хенрпковпца у Пулигуану. Становнпцп су знади о н>ој саио оно што су виделп очима; нису нп желелп да знају више : људи раднпци ниеу нп мало радозна.ш. Онп су марили за дете, за мајку; п како је ова, поред свега свога ћутања и осаме, била врло добра, блага, учтива спроћу свакога, то је и њу свак љубпо п поштовао ; у осталом, ја се журим да кажс.м. да немам никакве тајне у животу ове .мдаде жене; живот овако чиет нпје ииао ништа да крпје.

II Људи, који су изближе иозпавали г. Хенрика п његову госпођу, за прво доба њиховога живота, могу се поноситп, што су знали пзбдиза тако потпуно срећиу породпду. Ово двоје мдадих, п ако су обоје били од добрих кућа, опет, кад су се узели, иису донели једно другом никакве друге прћије, осим младоети и _ љубави, маадости ио-

13

ГАЛЕБОВА СТЕНА