Топола

да чпсто зове пољубац с.лхртп. Очп му засветлише неком живом ватром : јагодице му се заруменеше, као нежна боја у ружиде. као оно што се рујн снег на врховпма гбра, кад га обасја јутрење сунде. II сама се госпођа Хенриковида поправљаше здрав.вем. „ Е-о бп рекао, пнсаше она своме мужу, да ћу ја још иоћп бнтп срећна мати? Бпнп iin се, да ми Бог враћајући оволе здравље, враћа ii ону двојицу. Онп ожпвљују у њел, ii ја, кад год га загрлим, свакад мислшд да су сва тројица на мом срду. “ Отад је лшгао доиастп из Париза, у почетку опорављања. Само је неколпко дана остао у Пулигуану, ама је бар могао загрлпти свога васкрслога сина, и за тих неколпко дана, он је разгледао п заћамтио село п сва иеста где бораве створсња која он толпко љуби. Велика је сласт у растаначкој тузп, кад се бар зна крајичак зелље где жпве они који су нам драги; mii онда идемо за њдка свуда узастопце, зампшљамо ux како жпве, шта раде, п као да живпио u ми самп с њима. После неколико месеца, лгалп се Марко већ оте са cbboi : прпрода учпни своје. ; /Га ово није впше дете, ово је лане, ппеаше госпођа Хенриковпда, у почетку Августа. Само itera впдшп п чујеш у селу. Он је сад радост, разговор, и немпр у месту, где су га пре неколико меседа сви само -жалили. Он не пде, не трчи, него лети. Он ие једе, иего ждере. Та п по самој његовој косп, која је увек замршена, видп се, колико кшш живот у њем. Шп.вп Charax папталопа, капутпћа, и чпзама. Он се сав псиараклисао; од Пулигуана до Баца свуд има

ГАЛЕБОВА ОТЕНА