Топола

црвенп. Марко раздеди своју чоколаду, која се беше иашдаузањ. Међу комадима од дађе. којп беху пздетеди на крај, беше п једна боца, у којој беше остадо за подовпну воде, пожешане с ружом: свакп од тога попи по који гутљај. Сад је требадо уредптп, како да се проведе ноћ. Ноћ је час, веде обпчно људп које чека жека постеља, у вече; адж ко жора да дегне на кажеље, а да се покрпје небом, тај ће, јамачно, другојаче мисдитп о дужинп ноћп. Дан је бпо вруБ, а ноћ хдадна. Пржбпвпш се уза стену, онп лдакаху у пожрчпнп, густој као тесто. Сам Марко, у свож тажном одеду, поче опажатп, да пустп острвп нлсу баш згоднп за жпвљење, , као што је дотде жпсдпо. УlегоФ скиде свој огртач, п даде га Марку, да се малко утопди. Ллгоф је лмао да порасте као какав јунак за трајања ове незаборављене ноћп; он локаза кодпко жоже да урадп л само дете, у најопаснпјој приллцп, само кад је прп себн, кад се не пдашп, п кад има одважностп. се, па сдушајте, што ћу да важ кажем. Треба да се стпдпте од тога пдача. За ; Бога, вп нпсте впше деца! Тп, Жанбоне, већ пмаш пуних седаж годппа. Тп, Порншпе, напунпћеш осам још до којп дан. Тп, Макевпја, скрхао сп већ десет. А ти, Маскарете, можеш већ

ГАЛЕБОВА GTEHA