Топола

малопређашња нада, сад- се такође утули, јер не беше вшпе хране за њу, ж они, мало по mao, падаху у ону немоћ која је обпчно последида сваке велике кризе. Пз тога се истргоше новнл! једшш настушш очајања. Помжсао на сами повратак у Пулнгуан, баш п да шг буде суђено пзбавнтп се, страшнла пх је јако. Ако је њима тешко било кад се сете бриге и страха у који су бадилн своје породпде, још теже жм је бпло кад залгасле, како ће их оне дочекати. Марко сам нпје се могао надати ничему бољем од других. Он је B’ажишљао како љегова сирота мајка, трчи без душе по обали. Знао је да је она нежнија од св л аке друге мајке, и срде му препуцаше од прекора, шта је учинио; он је знао да јејлна н оштра, кад је потреба, а ово је толика погрешка, да се Марко није могао надати великој лилости. И тако, куд год се који окрене, свуда нађе пуно узрока, да кука и да плаче. Они замишљаху да гледају, као у каквом огледалу, мирне кућице, где су се изроджли, где се вечером лила весела беседа, где су онп слатко вечеравалд-i, и где су се опружалм мирно и. срећно у постељи. Сад први пут познаше они дену томе благу, тој радости тако лакој, п све то изгубише погрошком; признаваху сви, да су дотле били сретиа деда, да су њихови родитељи били за њих прави добротвори, и да су их љубили колико и не заслужују, па јадна деца плакаху у глас. Они су за погрешку већ бжли и сувише каштиговаип, а овамо њихова се каштига тек сад почињала. И овде их опет Лсгоф осдажи.

ГАЛЕБОВА СТЕНА