Топола

јуки му ђоја тако своју магнетовину у лпце. Мора бити да је та магнетовпна бида већ изветреда, иди да је она могда да опчпни само беде медведе, јер црнл медвед, место да дегне крај ногу мога стршда, усправж се на стражње шапе, и готов беше .бацитп се сав на њега да га прождере. Видећв шта хоће овај неверни ирпјатељ, Бабоден, Бог ме, стругне, ади га медвед шчепа за стражаицу тако да га људи једва одбраншпе. Он је посде дуго бодовао док се кије преднгао, ади дое је год био жив, није могао седети ни дећи на деђа. Еад би год то причао, у старости, свавад бп додавао, да медведгоха пе треба веровати онако исто као и људима.

¥lll Тако причаше милорд Макевија, на задовољство свију. Пљесак -у три маха, у ком помагаше п сам Порншпет, круниса ову красну иричу; п ако је био тек почетак, опет се мислило, да су медени колачи већ добивени. Ова пркповетка одреши свима језик, ж пржне, чудније за чуднијима, иолетеше једна за другом. Ватра се још живо светлила, около су седела деца у врло различном положају, островић је овај вода, одсекнувшп, оставжла са свим го; у мору су се огледале звезде, у небо се подизала грдосиска стена, коју је овде онде осветљавао ггламсп, а галебови

ГАЛЕБОВА СТЕНА