Топола

свога деда. Нек деца знају бар име његово, п нека га бдагосиљају до века: он се звао Данило Дефое. Као жноги други људи, којп су радшш за своје бдижље, тако је и он умрво нечувен и незнан, пошто је за живота био много гоњен и узнемираван. Ред скоро беше обредио све. Сви, иди готово сви, беху бгдедади, да однееу медене кодаче. По свему изгдедаше, да ће медведи одржатж победу. Макевија се готово већ смејушаше у себи на хартију медених кодача, кад капетан ИегоФ, којц је дотде ћутао, отпоче своју причу. Макевија пребдеде ж задркта.

IX „А. јаћу вам, рече ЛегоФ, причати историју покојнога Томе ЛегоФа, мога деде, који је отишао на море, као мрнар на Фрегати Белони, па постао краљ јвдног острва у Океанији. —Не може бити! повикаше сви ивненађени: зар је бидо и краљева из твоје породице ? Само један, одговори смерно ИегоФ, ади то је доста, као што веди мој отац, да се ја могу звати краљевски род. Ево како је то бидо. Белона је бродида по ведивом Тихом Океану, који је тако миран као какав ован: а iio љеговим острвима живе људи, који кад ухвате кога странца, натакну га на ражањ, испеку, и поједу, Знамо, зиамо, иовика Макевија: то се зову људоједи.

51

ГАЛЕБОВА СТЕНА