Топола

подиддја у његовој држави. А мнсдио је и то, да ће мада шетња дре него што дегне у постељу. битп добра за варење у жедуду. Огрне се својим огртачем од тичјега перја, и, кришом, нзађе пз свога двора. Небо беше обдачно: помрчпна као тесто. Тумарао је насумце по свим удидама где живе људи, д на много места у мадо шгје врат сдомио у помрчинж. Него је то бидо нешто дивотно : вдададад оставља свој двор и све сдастп и удобности у њему, гга сам собом патродпше п мотри, да се животу и имовпнп грађана не учини какав квар. Овако ведика дужност, и овако просто извршена, њега подиже у његовим самим очима, и он више п не сумњаше, да је баш рођен за краљевеки занат. Сав острв сгтаваше, сви грађани у Тамбудини тако хркаху, иао да стружу чутуре. Пошто се уверио да вдада ред у његовој престоници, ади да улице и раскршћа остављају да се жеди много што се тиче каддрме и осветљења, он се спремаше да се већ. врати у двор, задовољан својим ходањем, кад тек на један мах, пролазећи поред једне усамљене куће, он зачу неки говор изнутра, и то беше некакав жив спор. Кроза све гласове пробијаше особито један пискавачки гдас неког дивљака Кинкине, жестокога бушача п вођа народне странке. Даље он чу и распозна гдас Бибидуде, свога љубидца, свога Венијамина, младог једног дивжака, врдо бдаге нарави, кога је он волео колико због сладости у беседи, толшсо због оддичиих осећања и честитостп карактера. Он се устави и прислопп ухо, да дозна шта је то.

ГАЛЕБОВА СТЕНА