Топола

XII Беше већ лепо сванз г ло, кад се он пробуди. Најпре протр своје очи, јер жу се чињаше да је снио некп ружан сан. То је управо био сат, када му се свако јутро доноспо доручак, и када су га дворанп окружавали и отимали се ко Бе први да добдје његов рсмејак. Чудећи се што никога не види око себе, он ђипи с постеље, отвори један прозор, п оно што углода, ја ћу покушатн да вам испричам. Јухро беше джвно. Тпде певаху да ваздух јечи, сунце_ пламтијаше на небу, плавом као чжвит. Пред самжм двором слагашс се рњага дрва за велику ватру, као кад се хоћ.е да пече какав вб. У прочељу те ватре стојаше једно дугачко текне, што се подмеће вао.капавида под печеље, а до текнета лежаше тако жсто дугачак ражањ, који се сжјаше као оштрида од мача; он је на обе стране био насдоњен на две големе сохе. Малко даље, поред једне алеје од дрвета, пружаше се дугачка трпеза, постављена од дасака на положеним клулидама. Десет дванаест ■ момчпћа постављаху тај сто, а главни кувар оштраше о тоцжљ неку ножжну, која бж могла ласно вола заклати. Званиде већ долажаху; с једне стране, мжнжстрж, који жђаху ходом измеренжм, а за њима великапш краљевине; с друге стране, Кинкжна, поносжто, затуривши руке себи на кукове, а за њтш светина из подграђа. По изгледу ове - две странке, могло се опазитж, да ће нестатж њихове слоге од пола гозбе. Министрж, са својом сви-

71

ГАЛЕБОВА СТЕНА