Топола

продужж, затворжтж га и жредатж суду. На то Кжнкжна, негдедајућж на све оно што се чува међу одабраним људма, шчепа неку чжнију ж тресну је о гдаву председнжку мжнжстарства, те тп се за тжм обе странке ухватжше у коштад. Видевшж то, Тома .lero® опазж, да је дошао згодан часак; он жзаће на бадкон, спустж се на земљу, ђусну ж тресну, али се джже оджах и побеже као срела. Већ шппљаше да је спасен, кад на једном угду од адеје смотрж га једно од момчадж, што посдужжваху око астала, ж джже узбуну. Борба преста одмах, ж обе етранке сдошкп подетеше за довом, којж таћаше да жж се изжакне. И он и онн трчади су да жм душа жспадне. У джвљака еу ноге од чедика, адж .и Тома, поред све дебљжне, i;ao да жжаше кржда на табанжжа. Ео би га гдедао како дасно трчж онакав дебео, како прескаче ровжне, п како заварава тераче, помжсджо бж, да дебљжна пдовж по ваздуху ожако као и по водж. Джвљаци су хтедж да га гађају етредама, адж су се бојади да им се ппак не сакржје. У њжх је укус нежан; онж хоће да га закољу здрава, те да жм буде сдадак. Најпосде, јаднж краљ допре до обаде морске, ж срећож опазж набджзу неку дађу; са стене на стену сдетао је бджже к водж, па се најпоеде бади у недра Тихоже Океану, и жшиљаше, да се за свагда куртаджсао ових својих поданика, кад на један мах опази да је у некој мрежж, која га стезаше са свжх страна. То је несрећни Кинкина понео са собсш, ж сад га хоћс мрежом жз мора да жзвадж. Е, чудне с}'дбжне ? да Бог свакога са-

ГАЛЕБОВА СТЕНА