Топола

браћо моја; ми смо већ на крају, свпју својпх мука!^ iLero® даваше прнмер у хладнокрвности, у небојазни, и у преданости к општему добру. Увек је жскакао први на стену, па озго епуштао своје степеницс од ужета, које је носпо опасавши их око себе. 0 најмањим другарима водио је бржгу управо материнску: негде их је преко литпца водио за руку, пли преносио на кркачама. По чешће их је довшшвао све по имену, да се увери, је су ли сви на месту. Док су се довукли до краја теснаца, биле су им крваве и ноге и руке. Већ су били толико изнемогли, да нису ни показивали јаува о својој судбини; једва да су већ и знали где су и како су. Попада.ше где који, и већина их поспа. Но у један xiax избудшпе се сви, јер их море и ту стже. Море заузе њпхово уточиште; зали у онај теснац, и запљусвиваше страховито и с једне и с друге сХране. Њима није бпло пзласка, јер вода долажаше спред и састраг. Л.егоФе, помагај! ЛегоФе, по Богу брате! викаху очајници. Од ЛегоФа гласа нема. ЛегоФе! Л.егоФß! Ни откуд аваза! Шта би од њега? Да није, тражећи изласка, упао у какву провалу ? Да није постао жртва својој љубави и бризи према браћи ? Где сн Л.егоФе! Камо те, помагај! Никаква гласка!...

81

ГАЛЕБОВА СТЕНА

ГАЛЕБОВА CTEHA