Топола

Тулежанип, 15 а године 1817 произвео гајезаИгумна и Архимандрита, у Манастиру Каленићу, Београдски Митроиолпт Агатангел, Грк родом. Осем Студенице п Каленића, Самуило је пре<sивао и у манастирима Враћевшници, у Фенеку и у Јаску у Срему; а из М. Каленића узет је и поелан у Царпград, као народни депутат, што је раније већ казано. Пајсије РаденковиЛ, јеромонах и настојатељ каленићки, рођен у Расини, око годнне 1770. Пајсије се је учио у Манастиру Студеници и, годпне 1800, примпо је чин ђаконски п јеромонашки у Мру Студеницп од Призренскога Митрополита Јанићија, кога поменух мало пре. Пребивао је, осем Студенице и Каленића, у М. Враћевшнпци. Годпне 1811 био је у Русији; цосле тога је боравио у Фенеку и уЈаску; а преминуо је у Каленићу 4 јануара 1838. За времена Карађорђева, војевао је; и сирбтињу је увек надгледао. Био је смеђе браде, дугпх бркова, пуна лица, црних обрва, права носа, и јуначкога погледа. Ђунисије Лазаревић , јеромонах, родио се је у селу Гокчаници, у нахији крушевачкој, око год. 1780. Књигу је учио у Сарајеву, и у Манастиру Студенпци, где га је, годнне 1801, произвео за ђакона и за јеромонаха Призренски Митрополит ЈаниЂије , Србин, из села Тулежа, у нахији београдској.

1;> Поменик знаменитих људи, стр. 190

ИАНАСТИР КАЛЕНИЋ