Топола

Мораве противу самоковског ,Османа“ Афнс-паше. Пдући од Ниша к Самокову, на путу су нам две варошп: Прокупље и Куршумлпја. Приближујући се Прокупљу, пптао сам се: где ди је то Прокупље? Јер пред нама стоје силна брда; међу којпма не може новек да нађе места, где ће да метне варош Прокупље и његову знаменпту реку Топ.хицу, у којој гамиже силна пастрмка, п од које, по принању тамошње наше косовске браће, повек после рунка огладнп одмах кад се њене воде наппје, п рад које по 5—6 пута морају на дан да једу. Пођосмо још мало понапред, п чим ступпсмо у домашај ових брда п стрмени, угледасмо неколпко мунарета, која се дпгла у впс п казаше нам: „ево, ово је Прокупље! е Нека Топлпце, нека се п даље впјуга као ударена змпја по онпм дубодолинама, нека појп пхрани својом пастрмком своје Прокупљане, а мп хајдемо нашим послом у брда, у гору, у шуму. ХаЈте да прођемо кроз Прокупље, па да се попнемо на онај највећи, највпшп брег до Прокупља. с кога ћемо најлепше впдетп све у наоколо. Ево нас на том брду! Окренпмо се истоку: пред нама је, тамо преко Мораве, Нпш. а пспод нашнх ногу Прокупље као у паклу. Окренпмо се западу! Пред нама дпван п пунозначајан поглед. Не знаш на шта пре да бацпш очп, на чему пре да пх зауставпш п да заппташ: шта је оно? Које лп су оно горе што се чпне да су српске чак у Староме Влаху ? Оноијесу српске горе, н јесу чак у Староме Влаху, оно је Копаонпк наш; ено Плоче н Жељина; Ено како се копаонпчке косе спуштају чак у Косово! Оно је Ко-

98

ЗЛГО. РКИЊА