Топола

гум, п да се њиме могу пспети горе. Ох дпвне и велпчанствене, а жалосне. успомене! 0 чудна жпва жпвота у овоме мртвоме. у овоме голоме и растуреноме стењу! Као да гледаш делу царевину српску разваљену!... И као да чујеш глас старда Богдана: »Сокодови, мојн тићи, Ђецо моја Југовпћи! Лазар зове, круна жште, Да идемо на бојпште!«.... Ово знаменито ордо сада је са свпх страна голо. само са северозападне. с које је п кула, она, доле у Топлпцп, нма нешто мало грштака и чечвара. Жбуње п пањевље на све стране каже, да је ту некад, п до скора, бнла красна шума, п велпка гора, какве и сада нма на јужној странп, на Видовачп и Пасјачн. Ппча Мпта, старац од 60—70 годпна својнх прпча п памти: да је гора ту била „ка’ боспљакД А кад је он таку памтп, кад је така била пре сто. а каква је онда била пре пет стотпна годпна. када је старац Југ с ЈуговиБпма садпо п чувао ?!.... Кад се оставп Прокупље п наше впсоко п љупко брдо на коме бесмо, па пођемо уз Топлицу Куршумлијп, пћп Бемо друмом. „царском џадом“, творевнном чувенога Мптад-паше. А кад будемо на половпни пута измеђ Прокупља п Куршумлије, отпмљу нам се очн лево п десно: десно у Јаннову Клисуру, а лево преко Топлнде, хтеле бп Косову, но Впдовача п Црна Гора не даду. Алл нам се опет впше тамо обрГу, јер нам се чпнп да впдпмо у њпма по снегу бедке Арнауте, и чујемо плач п врпску њпне слабежп која оставља

100

3. А Г О Р К II Њ А