Топола

су махои кржљави. жутуњави, дрнпурастп, п бледп у аиду, увек скоро болешљпви, слаби, п пного краћа века. Планпнци су крупна стаса, висока раста, пунп, једри, руменп, снажнп, здрави п дужа века. У Морави је тешко наћи старца и на пепелу; у планинп га је десто наћи п код овада, где их двори н враћа као какав младић од двадесетину година. У Морави су ређп проседи, но у планпнп бели. П.ганннцила прпја сваки рад; Моравде као да „бије нека рђа.* Планинац, као горскп вук, као камен нврст, може заједно са старим игуманом Стеваном рећн: Зла на земљи што су свако.шка, Човеку су прћија на земљу. Што гођ доЏ, ја сам му наредан. И он може пркосити сваком злу, јер му је ,наредан“, јер је јачи од н>ега. Моравад се свих зала може само бојати. Из овога можемо већ видетп; шта су шуме, шта је гора п висина за здравље. Вук Мићуновнћ, тешећп владнку Данила, што тужп пјадикује, што онајава о „дрној “ судбини свога народа, вели му: Не, вдадико, ако Бога знадеш! Каква те је спопада несрећа, Те но кукаш ка’но кукавица, И топиш се у српске несреће? Тури тјквв разговоре црне! Људи трпе, а жене наричу! Бидиш ове ает стотин' момчади! Које чудо снаге и лакоИе У њих данас овђе видпјесмо?

103

ШУМЕ И ЗДРАВЉЕ