Топола

293

тледа да су пропали, па ипак су успели\ Њих су тавнпце чувале, алп су мисли њихове п те зидове пробијале, и сили гонилаца пркоспле. МилШн је казао, да „ они који највише могу да шрпе, могу највише и да ураде“, Има их који су се борили противу буре п галаса, и доспели тек да обале да на њој душу испусте. Као што су они осећалп да само врше своју дуо/сносШ. то су задовољно и умирали. Али и сама смрт нема силе над овакпм људима; јер, и опет велимо, они живе да нас споменом своцш окрепе, уздигну и благоолове. ->fc Дакле, да се горњем предмету још једном вратимо, није згода и угодба она снага која ставља људе на пробу, п нагони их да покажу колико су тешки већ је то мука п невоља. Recpeha, а не cjoeha , је пробни камен карактера ! Јер, као год што има трава које пријатно замиригау, тек, кад се ногом згазе, тако има и људских природа које у злу добу добра показују. Онда. оне тек откршу своје врлине, и засијају својим чарима. Тако, има .твуди који he изгледати меки и неспособни, а кад их ставиш у положај пун тегоба п одговорнооти, они се јављају са изненађујућом силом карактера; те, тамо где се пре виђало само мекуштво и ннштавило, ■сад пзбија снага, јунаштво чг пожрШвовање\ При том, као год што нема раја којп се ие да претворити у пакао, тако нема ни па-