Топола

312

имао много милосница, Арапи би прегазили Јевропу; јер је ванбрачни син тога краља, Шарл Мартел, био тај, који пх је разбио на Туру, и по том их истерао из Француске. И за Валтера Ската може се рећи: да нпје још као дете, трчећи по соби, зло угануо своју ногу, он би у своје време био војнпк, а не књижевник. Јер, кад је његов син навалио да иде у војску, ево како је он писао своме пријатељу Саутију : „Ја немам права да спорим моме сину пзбор којп бп п сам учпнпо у своје време, да сам само кадар био.“ Дакле, да није Скаш остао сакат, он би се извесно борио у Шпанији против Наполеона; и на сву прилику покрпо прса своја орденима и медаљама; алп онда, енглеска књпга не би знала за „ ИванхаА „Стару Смртност“ п оне Веверли новеле, које су њега обесмртпле, а отаџбипу његову славом обасјале. Као што се зна, и чувени Таљеран био је памењен за војску; алп пре времена остане сакат, п, на тај начтш, прпнуђен да се књигама посветп. Резултат тога је бпо тај: да је он, најзад, заузео највидннје место међу дипломатима свога доба. Нити је Бајронова нога дрвена мало допринела његовој песнпчкој судбпнп. На протпв, сва је прилпка да, да ппје та слабост његову сујету пекла и болела, да бп он бпо кицоха првога реда; и да, као такав, не бн никада ни реда написао. Несрећна нога. пак, изгледа да је буДила дух и распаљнвала