Топола

преставни реалптет, као што таква нужност постојп за наивног реалнсту: за овога објекти опажања су непосредно објектп самог спољнег света, док то они за онога првога нису. Чпм ce увидп нетачност пдентификације објеката опажања са објоктима спољнег света одн. чим ce увпди субјектпвитет сензација, много је природније претпоставитп, да слике сећања немају впше ону преставну природу, коју су пмали на становишту напвног реалпзма, него претпоставити да и оами објектп опа-. жања (одн. осећаји) добијају карактер чпсте преставе Али не само да je тврђење преалитета свестп на ста" новишту идеалистичком излишно, него je το тврђењ е π немогуће. Пре свега уверење наивног човека да сУ спољни објекти реални не долази отуда, што он држ 11 да му je спољни свет непосредно дат, него y ствари пз уверења. да су објекти непосредног опажања апсолутно реалнп; друкчије речено, напвнп човек верује v реалитет спољнег света y првом реду зато, што верује y апсолутни реалитет једног дела онога што мује непосредно дато. Тврђењем пак, да je целокупно непосредно дато на становпшту пдеализма чпста престава одузпма ce свака фактпчка подлога нашој претпоставци нечега што je апсолутно реално: конзеквентно изведен субјектпвнп пдеализам водп солипсизму y форми апсолутног илузпјонизма (т. ј. тврђењу. да само један индивидуу.м егзистира, па п тај један само прпвпдно). Осим тога сам појам чисте преставе као такав je један протнвречан иојам. Чпста престава je привпдно биће, a прпвидно биће то je бпће, чија je егзистенцпја реална a чија есенцпја стварно не постоји. Така једна врста бића пак очевидна je протнвречност; јер ако есенција стварно не постоји, онда je немогуће да постојп нп оно што такву нестварну есендпју има, пошто ce егзистенција не молсе замнслити одвојено од есенције, пошто егзпстенција нпје ништа засебно поред есенције. 0 аргументлма за истинптост објективног идеализма, као π о становпшту наивног реализма и ндеализма y опште видп моју расправу „0 појму свести са гледишта теорије сазнања“ y „Просветдом Гласштку“ за 1902 год. стр. 295 —310 и 429 —442. Принцип апсолутног реаллтета свести спецпјално je расправ-