Топола

12

војимо од опажених објеката. На овом становишту на име штап и паралелне динпје као спољни објекти комплекси су физичких атома, који ce не опажају. У оба случаја ти комплекси остају непромењени, што ce пак мења, то je њихова престава, унутрашње опажање, које им одговара; стварни штап je y води исто тако непреломљен, као и ван воде, опажени штап пак преломљен je y првом a непреломљен y другом случају ; стварне велике липије y сл. 34 су исто тако паралелне као и y случају кад нема попречних на њима, само што y првсш случају опажени објект, који им одговара y нама, садржи линије које нису паралелне, док су y другом случају π линије y опажању паралелне. Пз овога излази. да на становишту пдеалистичком нема никакве потребе претпоставити да постоји илузија y самим непосредно опаженим садржајима као таковим, већ о илузијп на овоме становшпту може бити говора само y смпслу неконгруенције унутрашњпх објеката са спољним објектима, који их изазивају. Принцип неилузорностп свести важи без изузетка само ако ce прп томе не претпостави тачност принцппа апсолутног реалптета свестп. Претпоставпли ce пак п тачност овог последњег, онда ce поред илузија y смпслу трансцендентном т. ј. илузија y смпслу неконгруенпије свесних садржаја са њиховим корелатнма y спољнем свету, морају признати и илизнје y нманентном смислу, т. ј. нлузлје које леже y неслагању свесних садржаја онако како су они непосредно дати са њиховим стварним реалитетом. Као пример иманетне плузије дају ce навести сложене боје: љубичасто je по себи састављено из елементарних делова плавога и црвенога, алп љубичасто y непосреднрм опажању не садржи y себп y јасном облику ове своје стварне компоренте (в. о томе опшпрније y §-у 20-ом). 0 појму нмаментне илузије наћи he читалац опширно излагање y моме делу „Principien der Metaphysik etc“ 1904. Einleitung, S. XXI f. Принцпп апсолутног реалитета свести сшогућује решење не малог броја психолошких питања, која су од фундаменталног значаја, a која ce делимице нн на који други начин не могу решити. Одбацити тај принцип на становишту емпиричке Психологије с тога што