Топола

јевима, y којима je утврђивање факата непосредне свеcTii немогуће на основу прве две методе, остаје на.м још једпно рефлексија као метода, помоћу које смо y стању да то учпнимо. Рефлексија обично ce не признаје од стране модерних психолога за засебну методу Психологпје, међутим онп ce њом ипак y многим случајевпма служе. Ta метода има y Психологијп главном дедуктивнп карактер, и принципи од којих она полазп y главном су ова два : прво принцип апсолутног реалптета свести и друго принцип нужних релација међу свеснпм садржајима. Ми ћемо рефлексију на ochobj та два принципа употребљавати чешће γ току даљег испптпвања. Тако пптање о психолошко.м супстратуму логпчких појмова да ce решити само овом метрдом на основу прпнципа апсолутног реалптета свестп (в. о томе § 36). Пптање о простпм и сложешш -бојама да ce решити тако исто само овом методом a на основу принципа нужних релација (в. § 20). У ранпјој Пспхологијп, заснованој на самопосматрању и метафизичким спекулацнјама, метода рефлекспје играла je -много већу улогу него данас. Међутим као што употреба дедуктивне методе п хипотезе y егзактној прпродној науци ни мадо не смета емпиричности њеној, тако не може нп употреба дедуктпвне рефлексије y емпиричној њеној емпирнчности, само ако су принципи од којих дедукција полази несумњиве чињенице искуства, што ce за оба наша основна принципа не може ставити y сумњу. Тек све три побројане методе заједно омогућавају нам дакле да утврдимо на егзактан начин факта непосредног искуства, одн. факта y свести појединог људског индивидуума. 0 другим индиректним методама психолошког испитивања биће говора y §-у 10-ом, који ce бави разним правцвша y Психологији.

§ 6 Метафизичне хипотезе о односу душе према телу Научна интерпретација психичкпх феномена немогућа je, ако ce они не доведу y везу са физиолошким процесима y организму. Психологија као наука мора ce дакле обазрети на метафизички проблем одиоса душе према телу тражећи при томе да акцептира оно ре-