Топола

VI

либерал, и баш због тога његове забелешке о Св.-Андрејској Скупштини јесу од сасвим изузетног интереса. Све забелешке које смо до сада о њој имали, биле су писане од либерала; тек у мемоарима Николе Христића добијамо једну версију о Св.-Андрејској Скупштини која није састављена у либералном духу. Треба само приметити да је своје мемоаре Христић почео писати после убиства кнеза Михаила, дакле на десет година после Св.-Андрејске Скупштине; отуда долази да су догађаји, 10, 11 и 12 децембра 1858, који су се и иначе сувише брзо низали један за другим, мало испретурани у његову причању.

Г. Јован Ф. Христњћ, генерални консул у пенсији, био је добар да ми да хартије свога оца Филипа Христића. Последњих година Карађорђевићеве владе, Филип Христић био је наш комисар у Дунавској Комисији у Бечу; поверљива преписка коју је, у том својству, водио с Кнежевим представником, налази се сва у његовим хартијама; ту су сачувани концепти извесних службених докумената којих више нема у Кнежевој Канцеларији, где би требало да буду. Хартије Филипа Христића садрже интересантне податке нарочито за доба Тенкине завере и Етем-пашине мисије.

Поред ових писмених докумената, ја сам добио још и нека усмена саопштења. Мој отац Владимир Јовановић, који је ступио у државну службу под кнезом Александром Карађорђевићем, био један од најранијих чланова либералне странке, и на Св. - Андрејској Скупштини вршио дужности млађег секретара, могао ми је о многим људима и догађајима уставобранитељског доба говорити по свом личном сазнању. Г. Милан А. Петронијевић, који је под кнезом Александром Карађорђевићем био капућехаја у Цариграду, учинио ми је такође извесна саопштења од интереса. Г. Драгутин Ј. Илић саопштио ми је што је од свог оца Јована Илића слушао о Св.-Андрејској Скупштини.

Ја не могу довољно рећи своју захвалност свима онима који су ми ставили на расположење документе из својих приватиих архива, или који су ми дали каква усмена саопштења.