Топола

ГЛАВА III ТЕНКИНА ЗАВЕРА 1

1. Борба између Кнеза и Савета, почета 1855, ушла је 1857 у своју трећу годину. Било је и сувише јасно да они не могу више заједно, али је исто тако било јасно да ова два противника не могу један другом ништа. Према доживотном Кнезу стајао је доживотни Савет. Стање је било несносно и опет безизлазно.

До излаза се ипак дошло, али не мирним начином него катастрофом. Крајем септембра 1857 власт улази у траг једној завери противу Кнежева живота, у коју су уплетени председник Савета Стефан Стефановић Тенка, председник Врховног Суда Цветко РајовиГ, уз њих још три саветника, који су сва тројица били раније министри: Паун ЈанковиК БаГа, Павле СтанишиК, Радован ДамјановиГ. Ти великодостојници били су се заверили да убију Кнеза преко најмљеног убице. Они су нашли једнога сељака из крагујевачког округа, Милосава ПетровиКа, који је био убио човека, и од то доба тумарао које куд кријуТи се од власти. Том бегунцу из притвора дали су новаца, набавили лажан пасош, турили пушку у руке, и послали за Кнезом у Брестовачку Бању да га ту убије. Ради веКе сигурности, нашли су једног свештеника који је Милосава заклео на крст да ће извршити убиство за које је примио паре. Поред свега тога Милосав није урадио ништа. Он се вратио у Београд, стао уцењивати заверенике, и узео од њих око

1 Документи о Тенкиној завери; У Државној Архиви, КК. 1857. „Завера противу Кнеза.“ Под овим називом свезани су сви судски акти који се односе на заверу. Један од њих, акт оптужбе управитеља вароши Београда од 19 октобра 1857, објављен је у СН (1857) 118, и код Нил Попова, Србија и Русија IV 488. Приватна архива Филипа ХристиКа: прилози уз писмо Косте Цукића Филипу Христићу од 19 фебруара 1858. То су преписи саслушања завереника код полицијске власти од 11 октобра 1857. Та се саслушања не налазе у поменутом свежњу аката: „Завера противу Кнеза.“