Топола

склапају онда нову заверу, независно од Рајовића и Станиши Ра. Докле ова двојица остају да чекају европску комисију, која ће збацити КарађорђевиРа, њих тројица покушавају да и без комисије, једним атентатом, сврше с Кнезом. И та нова завера вођена је с Милошевим новцима, али не више и у Милошеву интересу. Било је, дакле, два круга завереника, шири и ужи. Заверенике ужег круга, Тенку, ДамјановиКа, ЈанковиКа, можемо, за разлику од оних осталих, назвати главним завереницима.

Одвојивши се од Милоша, главни завереници везали су своју радњу за оно незадовољство које је у Савету постојало противу Кнеза. Они су тврдили пред истражном влашКу, да су сви саветници, с изузетком Кнежевих рођака (Јеврема и Александра НенадовиТа) и једнога верног династијаша (Миљца ТрифуновиТа), били сагласни да Кнеза треба збацити, и да су о његову збацивању водили дуге и честе разговоре. Ови искази завереника слажу се с једном забелешком која се налази у хартијама Алексе СимиКа, и у којој је СимиТ скицирао своју одбрану, ако би и њега узели на одговор због Тенкине завере. СимиТ не спори да је било говора о збацивању Кнеза, али налази на ту његову тезу вратиТемо се доцније да саветници не могу за то одговарати пред судовима. Али, и ако се у Савету много говорило о збацивању Кнеза, опет се није дошло ни до каквог закључка, како би се то могло извршити. Помишљало се да се од Великих Сила тражи комисија, која Те извидети распру између Кнеза и Савета, и од које би се, кад би дошла, захтевало да Кнеза збаци. Помишљало се, такође, да се Кнез збаци Народном Скупштином или буном. Али ни на једном од тих начина Савет се није зауставио, јер је сваки од њих имао својих незгода. Било је саветника, који су у тим поверљивим разговорима жалили што нема никога да убије Кнеза: то би био много згоднији и простији начин него европска комисија, буна, или Скупштина. Ова идеја да је најбоље Кнеза убити, увртила се главним завереницима у главу толико, да су једног дана покушали и да је остваре. Укратко, они су хтели да изврше само оно што је у потаји цео Савет желео.

Ово објашњење завере главни завереници дали су пред истражном влаш-ћу. У свему се назире један вешт начин одбране: бацити у засенак своје везе с Милошем, представити заверу као логичан закључак саветске опозиције према Кнезу, и тако се заклонити иза целог Савета. Интересантно је да је

163

ТЕНКИНЛ ЗАВЕРА