Топола

је један нов нараштај, који је тражио реформе, и под притиском тога нараштаја постао је уставобранитељски режим.

Тај нараштај који се јавља у нашој историји крајем тридесетих година, нијехтео више да зна за Милошев апсолутизам. Он је желео нешто друго и нешто боље. То је долазило отуда што је тај нараштај био одрастао под Милошевом а не под ранијом турском владом; Милошева влада није била завршна него полазна тачка у његовим жељама.

Старији нараштај, који је још памтио турске зулуме, није тражио ништа друго него да њиме не влада турски паша са својим муселимима и кадијама. Кад је једном дочекао да добије своје народне старешине, он је држао да у главноме нема шта више да жели. Патријархална влада Милошева била је у ствари деспотизам; али старији нараштај подносио је тај деспотизам, јер је инстинктивно осе Тао да је то ипак мање зло него оно што се подносило под Дахијама или под Сулејманпашом. Нови нараштај, који је одрастао под Милошевом владом, био је много осетљивији за њене мане. О турским зулумима он је знао по причама; о Милошевом деспотизму имао је свакодневнога непосредног искуства. Ма колико нејасно, нараштај је тај осећао да национална солидарност између народа и његове власти није довољно јемство противу злоупотреба власти; да народ није потпуно обезбеђен од притиска ни онда кад је власт у рукама људи његове вере и народности. Нови је нараштај тежио за веКом правном сигурношћу и то тим јаче, што је од ослобођења свет стао долазити до материјалног благостања и богаства. Пре устанка, Србин је био раја, несигуран не само с имањем него и са животом. Устајући на Турчина, он је поглавито желео једно стање у коме неће вечито страховати за своју главу. Под Милошем, негдашњи рајетин постаје слободан сопственик, господар земље коју обрађује; у њему се буди тежња за тековином и материјалним благостањем. Он се више не задовољава елементарном личном безбедношћу; њему треба развијенији правни поредак, требају му сигурна формална јемства за његову скорашњу тековину... Он је жели неприкосновеном за свакога, па и за саму власт; сада кад се огаздио, њему је неподносно то осећање да једног дана, по ћефу власти, може изгубити све што има.

Тако се у новом нараштају зачиње мисао да власт не треба оставити свемоћном него је треба ограничити. О начину на који се то може учинити, народна маса није имала чисте

2

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА