Топола

претпоставка да су хтели Милоша. Сва три главна завереника били су Вучи-ћевци. Милош Мрцаиловић, преко кога је Дамјановић тражио убицу, био је такође Вучићевац. Да ли је Вучић знао за заверу, не може се рећи; али има то да се он, после затварања Тенкиног, јако узнемирио, и нашао за потребно да се за неко време уклони из земље, и ако га је Влада уверавала да се нема чега бојати. 1 Тенкина је завера загонетна с тога, што је била склопљена од ВучиТевих људи, а с Милошевим парама. Да ли су Вучњћеви људи могли искрено радити за Милоша? Сам тај факт што су стајали у вези с Милошем, не би морао много значити. Доцније, на Св.-Андрејској Скупштини, видеТе се како противници Обреновића, Вучић) и Анастасијевњћ, праве савез с Обренови-ћевцима противу кнеза Александра Карађорђевића, а опет зато не мисле да после његовог пада доведу на престо кнеза Милоша или Михаила. Да и Тенкина завера, исто тако, није била само привремени савез између Вучићеваца и Обреновићеваца, до збацивања одн. убиства кнеза Александра Карађорђевића, али не и даље? 2 Најзад могућно је да главни завереници нису ни сами између себе били сложни шта после успеха завере треба чинити, као што је могућно и то да, у опште, своју заверу нису домислили до краја. По српском обичају они су, може бити, ушли у заверу с чисто негативним програмом: да уклоне Александра Карађорђевића, а после видеће се, шта ће се. 3

Циљ главних завереника остаје, дакле, нејасан. Њихове су побуде нешто јасније, али сасвим јасне нису ни оне. Тенка и

1 Мемоари Николе Христића.

2 Руски амбасадор у Цариграду мислио је да завера долази од Милоша и да Вучић није ништа знао (ККТ. Капућехаја представнику 7 октобра 1857). Аустријски амбасадор говорио је да о циљу завере постоје ова нагађања: (1) руска партија желела је довести на престо Кнежевог синовца, Ђорђа Карађорђевића, зета Мише Анастасијевића; (2) завереници су радили за Милоша; (3) Гарашанин је коловођа завере, и његова је намера билада с помоћу Француске постане прво кајмакам, па онда и кнез (КК Г. Капућехаја представнику 9 октобра 1857). Трећа претпоставка најмање је вероватна због Гарашанинових личних односа према завереницима; то нису били његове присталице, него присталице његовога највећег противника у то доба, Вучића; с Дамјановићем, од 1848, није честито ни говорио (Гарашанин 4 новембра (по новом) 1857). Прва претпоставка имала би за себе то што је Ђорђе Карађорђевић, одиста, важио неко време као руски кандидат, и што је Дамјановић, душа завере, био његов пашеног; али за тачност те претпоставке не говори ништа друго.

Гарашанин је држао да завереници нису ни сами знали шта ће после (писмо од 5 новембра (по новом) 1857).

165

ТЕНКИНА ЗАВЕРА