Топола

По извесним либералним изворима могло би изгледати да се Гарашанин, из страха од либералне агитације, решио да покрене у Савету питање о Скупш/ини. Илић, Јанковић, Алимпић, били су начинили план да о Великој Госпођи, кад се народ састајао на црквене и манастирске саборе, узбуне те скупљене гомиле, и пођу с њима у Београд да траже Скупштину. Извештен о томе од Алимпића, Гарашанин је одмах сутра-дан отишао у Савет и почео говор о Скупштини. 1 Одиста, Алимпић је видео Гарашанина 7 августа увече, а већ 8-ог Гарашанин је говорио у Савету о Скупштини. Ипак, ми не верујемо да је план Илића и другова могао преко ноћ обрнути Гарашанина у корист Скупштине, да он раније није био решен да ради на њеном сазивању. Није га могао обрнути већ с тога, што је тако искусан министар полиције као Гарашанин морао знати колико је план Илића и другова био младићски наиван: подиГш народ на ноге и довести га у Београд да тражи Скупштину, то је била једна од оних идеја које се јављају у машти младих људи, којима је више стало до интересантнога и романтичнога него до практичнога и могуГшога. Гарашанин се могао бојати само тога, да агитација коју је он испрва окуражавао, не изиђе из граница у којима ју је, као министар унутрашњих дела, могао трпети, и нпр. да, после шапутања и договарања у четири ока, не дође јаван говор на веГим народним скуповима. Гарашанин није хтео да допусти зборове, и може бити да је, ради њиховог спречавања, донекле пожурио са својом изјавом у Савету. Али било би сасвим нетачно претпоставити да је тек под притиском либералне агитације пристао на Скупштину. Пре би се могло узети да је либерална агитација била могуГша само с тога што јој Гарашанин, будуГш ве-ћ решен за Скупштину, није хтео сметати својом полицијом.

Кнез није био за Скупштину, али је најзад попустио Гарашанину, јер није знао шта Ге ако Гарашанин буде дао оставку. Као што смо раније показали, Кнежева је група имала веГшну у Савету, али само дотле док не би дошла на владу; тада би изгубила она четири члана који би били постављени за министре, и претворила се у мањину. Оборити Гарашанина било је лако, али није било лако саставити једно дворско Министарство које би имало веГшну у Савету. Владати пак насупрот Савету, значило је покушати нов државни удар, а, после Етем-пашине мисије, Кнез није више имао куражи за

1 ГрујиГ, на наведеном месту. Нил Попов, ор. сЦ. 14.

223

ЗАКОН О НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ