Топола

да изнесе пред њу. Из властите иницијативе, Скупштина је могла само изјављивати жеље; њој није припадало право да чини законодавне предлоге. У опште, ни на какав начин она није била чинилац у законодавству; законодавна је власт и даље ■остала искључиво код Кнеза и Савета. Ипак, неко се бојао јамачно Кнежева група да Скупштина не злоупотреби и овако ограничену власт. Због тога је предвиђено да народни посланици не могу предлагати ништа што би јавно спокојство и постојеђи законити ред у земљи вређати могло.

Закон од 1858 није ништа говорио да Ке се у будуКе Скупштина стално сазивати. Закон је тај донесен специјално за Св.-Андрејску Скупштину; по њеном закључењу, он је губио сваку важност, и у будуКе је Кнезу стајало на вољи да ли Ке .и кад држати Скупштину. Закон од 1858 није донесен с тога да би Скупштина добила сталну законску основу, него с тога што се хтело спречити да Скупштина од 1858 не постане немирна и метежна гомила, као што је био случај са Скупштином од 1848. Тај закон није прављен у корист Скупштине, него лротиву Вучњћа и његове демагогије.

229

ЗАКОН О НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ