Топола

у Јагодини био је један од она три избора који су поразили Кнеза и његову околину.

Скупштина се имала састати 30 новембра на Првозваног Андрију, Посланици су стизали у Београд, у групама, сви из истог округа заједно, са својим начелницима који су их предводили. Долазили су на коњима и под оружјем, налик у својој поворци на хајдучке сватове из народних песама. Нарочито су марцијално изгледали ужички посланици, које ГрујиК овако описује: „На бесном ату јаше напред Миливоје ЈовановиК, начелник ужички, сребрне јабуке од пиштоља за појасом и у кубурлуцима беле се као млеко, а коњу по сапима бије сабља сребром окована. За њим јури прота Гаврило, прекрасног стаса човек, и КаљевиК, крупна и страшна људина, па онда све два и два посланици људи горостасни, на љутим коњима и лепо као да у сватове иду обучени, а сви као да су у војску пошли оружани." Од 1848, пуних десет година, Кнез и Савет управљали су сами земљом, без Народне Скупштине. Сада, уједанпут, тај народ који је десет година трпео њихову владу у Кутању, стиже са свију страна у Београд, да се са својим управљачима погледа очи у очи. И то не долази погнуте главе и утучен као раја, него на коњу и под оружјем као освајач. Утисак на београдску публику био је огроман. Њој је изгледало да се опет купи народни логор ,као 1839 и 1842, и да више нико не зна шта све може бити.

Кнез и његова група имали су само још ону утеху која је упропастила толике режиме: „Неће смети!“ тј. противници династије неКе смети отворено да је нападну; Народна Скупштина неће смети отворено да се изјави противу Кнеза... Кнежева је група знала да су најодважнији и најборбенији елементи у Скупштини ОбреновиКевци, а држала је да ВучиК и Гарашанин нису за Обреновиће; с тога је веровала да се у одсудном часу, кад дође до обарања Кнеза, ВучиК и Гарашанин не-ће сложити са Скупштином. Најзад, ако би се и то десило да се њих двојица сложе са Скупштином, била је ту војска да брани Кнеза. Кнез је био у њу сигуран; најважније команде биле су у рукама његових рођака по жени: његов пашеног Јован ЛукавчевиК командовао је београдским гарнизоном, а над топовима био је један НенадовиК. Скупштина је заседавала тако реКи преко пута касарне, и требало је на њу само окренути топове, па да се 'умири. У Кнежевој околини био је начињен један план шта да се ради, ако Скупштина устане на Кнеза; било је утврђено кога том приликом

231

САСТАНАК СВ.-АНДРЕЈСКЕ СКУПШТИНЕ