Топола

треба убити, кога затворити. 1 Као парализован страхом, Двор је био неактиван, чекајуКи да ствари сасвим загрде, па онда да пуца из топова.

Међутим, у Београду је био организован јак и озбиљан покрет противу Кнеза. Покрет је тај имао три центра.

Први центар били су Гарашанин и ВучиК, којима се придружио и таст покојног Радована Дамјановића, Миша АнастасијевиК. Гарашанин је био министар унутрашњих дела; ВучиК, председник Савета; АнастасијевиК, изабран у Београду за посланика, сматрао се као будуКи председник Скупштине. Та су три човека прве личности после Кнеза; посланици их посећују у групама, иду им на подворење с извесним страхопоштовањем. Ниједан од њих неће непосредним начином ништа реРи противу Кнеза, али неКе ништа реТи ни у његову корист. Потајно, сва тројица раде противу њега. ВучиК преко својих личних присталица у Скупштини; Гарашанин преко својих сигурних људи међу окружним начелницима и преко калауза свога брата Михаила; АнастасијевиГ преко својих властитих калауза који су читава легија.

Други центар чинили су удружени либерали и ОбреновиКевци. Испрва, либерали нису били ОбреновиТевци; њима није било стало до династијске промене него до политичких рефорама, и те реформе били су готови да приме од свакога, па и од кнеза Александра. Али, у лето 1858, либерали ступају у везу с Обреновићевцима, и покушавају да у програм ових последњих унесу поред династијске промене још и политичке реформе. Тако постаје једна мешовита група која тежи повратку ОбреновиТа, у нади да Ке ОбреновиГш дати народу политичке слободе. За либералне идеје било је тешко изазвати прави, искрен покрет у народу; добра је политика упуТивала либерале да један династијски покрет, који је у народу већ постојао, обрну у корист својих идеја на тај начин, што ће се и они помешати међу његове вође. Спајање либерала с ОбреновиГевцима наилазило је на једну велику тешкоћу: то је био кнез Милош, који се, ни по својим навикама ни по своме темпераменту, није могао довести у склад с једним либералним покретом. У први мах либерали су помишљали да на престо доведу Михаила а не Милоша. Михаило је имао симпатичну

1 Милева Алимпић, Живот и рад генерала Ранка Алимпића 203. ККУ (1859) 493: Испит над Костом Ненадовићем, штапс.-капетаном артилерије. Мемоари Николе Христића.

232

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА