Топола

ГЛАВА I СУД

Основна мдеја уставобранитељског режима, којом се он највише гордио, и која му је служила за препоруку код народа, била је ова: обезбедити свачију приватну сопственост. Почетком XIX века, у Србији има пуно незаузете и нераскрчене земље; уз то, има доста земље коју турско становништво, почињуГи да напушта Србију после хатишерифа од 1830, нуди на продају. С друге стране, народне масе које се спуштају из заклоњених места где су се склањале од турских зулума; гомиле досељеника које притичу у Србију из околних крајева сав тај свет тражи земљу која Ге га хранити. Он заузима што је још незаузето, крчи што је још неокрчено; купује што Турци нуде на продају. Милош поставља правило, да је земља онога ко је ради другим речима, све што сељак захвати и обради, постаје његова приватна сопственост. Сељачки апетит заземљом добија тиме ново подстицање. Секира ради на све стране; сече се гора да се огради што се заузело; крчи се шума да се дође до нове земље за обрађивање.

Као у једној новој насеобини, тако тада код нас, сопственост више постаје фактичким него правним начином. Више се захвата но што се купује, и при захватању, узима шта ко стигне, не пазеТи много да не присвоји себи нешто што је веК неко други обележио као своје. Од општинских и манастирских земаља прелази тада доста у приватну сопственост; општинска и манастирска имања још нису тачно ограничена, и то је добро дошло захватачима без скрупула.

У овом општем захватању јачи гони испред себе слабијега. Ако су на исту земљу бацили око и народни старешина и обичан сељак, овај други мора да се уклони испред онога првог, чак и онда ако је он раније ту земљу заузео. Прво старешина узима што се њему допадне; другима, шта остане, Новчанији од других, старешине се, такође, први јављају и као купци турских земаља. С помоГу новца и с помоКу власти