Топола

ГЛАВА III ТРИ ДАНА РЕВОЛУЦИЈЕ

\. 10. децембар.

Збацивање кнеза Александра дошло је најзад на ред. Питање је било само, ко ће узети иницијативу; либерали или великаши. По Грујићеву плану, либерали су требали да се добро чувају да не почињу они; нека великаши пођу први, либерали ће за њима! И одиста, либерали нису предузимали ништа, док Анастасијевић и Гарашанин нису позвали њихове вође на договор, и док њихови вођи нису чули из уста председника Скупштине и министра унутрашњих дела, да треба почети. Али, ни после тога, либерали нису хтели да се мичу с места, док нису видели да су великаши учинили први корак, и да не могу више натраг.

Миша Анастасијевић, који није долазио у Скупштину док се решавало о скупштинском закону, појавио се уједанпут 10 децембра: тај дан био је изабран од великаша за збацивање кнеза Александра. Анастасијевић је изговорио једну неодређену, али у толико патетичнију беседу, која је била као позивање Скупштине на нешто што се није смело рећи, и која је садржавала извесне алузије на секретаре, који су у његову одсуству узели председничку власт у своје руке. То је била као нека прокламација Анастасијевића о његовом поновном ступању у председничка права; у будуће он Те водити Скупштину, и нико други, то је имало да се зна.

После тога дигао се Михаило Барловац, посланик београдски и присталица великаша. Он је почео дуг говор о томе шта је народ све пропатио; смисао је говора био да за народне патње треба неко да плати; ко, —то Барловац није рекао. Њему је одмах прискочио у помоћ један Обреновићевац, Сима Протић, председник смедеревског суда. Он је говорио о праву народа да узме на одговор свакога, па и Кнеза. Онда је опет устао Барловац, али овога пута с формалним