Топола

рок; али, потресена оном сценом кад је Кнез стао пред њу голих груди, она приста да чека његов одговор до сутра ујутру.

Кнежево држање према депутацији било је слабо. Он није имао куражи да одрече оставку, него је тражио да о њој размисли. Владалац који пристаје да размишља о својој оставци, већ ју је у пола дао. После одласка депутације, Кнез је позвао београдског пашу и Кабули-ефендију, затим све консуле, да чује шта Ке му они рећи. Као што се увек дешава у тим ванредним приликама, страни представници нису могли ништа саветовати, јер нису имали упутстава. Кнез је био остављен сам себи, а он у себи самом није налазио снаге ни за какву одлуку. Оставка је била врло велика жртва да би се могао на њу решити. ОдреКи оставку, такође није могао, јер онда му не би остало Иишта друго, него да противу Скупштине, која га је збацила, апелује на војску, а за то није имао срца. Он није хтео да се покори Скупштини, а није смео да је растера силом, и онда је ишао и хукао по конаку, не знајући шта Ке.

То после подне, око четири часа, глас пуче да Кнез иде у Крагујевац да се стави на чело војске. Шта је било у ствари ? У ствари било је то да је на Кнеза навалила његова жена, да не даје оставку него да крене војску на Скупштину. Кнегиња Персида била је гордељива и одлучна; у целој околини Кнежевој, она једина није изгубила главу пред опасностима. Али Кнез није могао да се одважи на тај мушки корак који му је његова жена саветовала.

Док се он колебао, глас о његову одласку у Крагујевац јурио је београдским улицама и ширио панику. Скупштинска седница била је на брзу руку сазвана, али не у обичном скупштинском стану, него у гостионици код „Српске Круне.“ Скупштина је била смештена у „Кнежевој Пивари,“ која се налазила управо према Великој Касарни, као за нишан намештена војсци и њеним топовима. „Српска Круна“ била је с оне стране шанца, под самим градским бедемима; ту би се Скупштина налазила под сигурном заштитом турских власти, које би зауставиле Кнежеву војску, ако би ова пошла на Скупштину. Пре него се Кнез и решио да је војском растера, Скупштина је нагла да бежи. Једном човеку треба благодарити што се за времена тргла и вратила у свој стари стан, према Великој Касарни.

257

ТРИ ДАНА РЕВОЛУЦИЈЕ