Топола

13

били добри заточници и од како, као такви, ступају на историјску позорницу, према хрићанима у Тур-

ској били су најсвирепији. Такви су били према свима хришћанима, па и према својим саплеменицима хришћанске вере.

Али Арнаутн мухамеданци нису такви од самог почетка турске власти у Арбанији. Све док Турска

јача, све док она своје изабране трупе саставл.а одабирајући хришћански подмладак, Арнаути иу турској војсци и иначе не истичу се ничим. Али кад Турска почиње слабити и војнички и финансијски и територи-1 јално, и кад хришћани под турском влашћу, којима су на челу Срби, почињу дизати главу и покушафшти да.се ослободе нретешког јарма, Арнаути мујхамеданпи јесу ти којима се турска власт обраћа и њима служи за што јаче угнетавање раје. Од тога вре-

мена од свих наоодности у својим јсвроиским поТурскаје имала највише користи од Арнаута мухамеданаца. Зато им је повлађивала. Отуда и кад видимо њихова насеља на терену даље од праве Арбаније, у њима се могу гледати или ранији Арнаути католичке вероисповести, који су подлегли сили и обести па су примили мухамеданство, или насељавање Арнаута мухамеданаца са смером; да. насиљем, ватром и ножем угуше сваки покушај покрета код раје, да сузбију сваку симпатију код раје према хришћанским државама што ратују с Турском,

и да шире мухамеданство.

Арнаути мухамеданци билу су стални представници нереда и безвлашћа. За такве су их знали и хришћани и Турци. И у историји и у народној традицији, и у прошлости и у садашњости за хришћанско становништво у Маћедонији, у Старој Србији.