Топола

34

ског народа и католичке и православне вероисповести. 1 И Турци су сазнали за то стварање веза српских православних достојанственика с Римом. 1651 год. био је збор православних достојанственика у Будимљу, на коме се већало о начину како да се приступи папи и изабран је Пајсије, епископ Будимља и Арбаније, за посланика који ће отићи у Рим и преговарати с папом. Али то Турцима открије један Пајсијев калуђер, те Турцн ухвате Пајсија н живог га одеру.-

Чим се ово десило, патријарах Гаврил повукао се, а папски нзасланик, који је био у Буднмљу на збору, побегао је у Котор. ’ Турци пак одмах навале на православне са наметнма и насиљем. За православне наступили су врло тешки дани. Намети су били дотле необични п насиља турске војске, састављене од свакојег рода, неподносна. Нарочитосу Турци искалили свој гнев на свештенству ина манастирима будимљанске дијецезе, која је захватала и Арбанију са тамошњим православним Србима. Манастири су морали плаћати дотле никад недаване намете 4 ; војска Али-паше Ченгића, спремана против Млечића, начинила је пустош по тамошњим крајевима 5 ; а кад је султан Мехмед дошао у Призрен,. наређено је да се харач кафтан-акче наплати два пута већи него што је дотле био.° У исто време будим-

1 РеппешШп, Ор. с! 4, 464. 2 5 1 аг 1 п е XXV, 186.

3 I ћ 1 с! е ш.

4 Љуб. Стојановпћ, Стари српскп записп и н атп нс и, кн>. 1, стр. 369, (бр. 1467).

5 1 ћ I с! е ш.

8 1 ћ 1 6., стр. 370, (бр. 1478.)