Топола

власти ћесаревој. То узмицање имало је карактер привремене сеобе, да се народ склони на територију коју држи ћесарска војска и да се при новој њено| офанзиви на југ и југо-запад поново врати на своје огњиште. Али се нада бегунаца није остварила. Уместо да ћесаревци пођу напред, они су се 1690 год. моралн и даље повлачити, и бегунци склоњени у Србији, са много већим бројем бегунаца из морали су побећи на другу страну Саве и Дунава.

0 овом узмицању народа из јужних н југо-западних српских крајева, које је у Историји српског народа познато под именом Сеобе српског народа у Угарску под патријархом Арсенијем 111 Црнојевићем, у некнм тачкама влада погрешно мишљење,. које се провлачи и из књиге у књигу преписује има више од сто и педесет година. Једна од тих погрешака јесте мишљење о томе које је крајеве захватила та тако звана сеоба. Отворите коју год хоћеће Историју српског народа, које год дело у коме се говори о овом догађају, свуда ћете наћи да се, као неоспоран факат, тврди: да је исељавање овом приликом најјаче захватило југо-западне крајевесрпске пределе Призрена, Ђаковице и Пећи —ида су тада

ти крајеви скоро опустели.

То је погрешка, коју једном треба исправитиТако представљен факат не одговара истини. То је једна истогијска заблуда, која се, недовољно проуиавана, могла одржати све до данас. Тој погрешци шзвоо је у белешкама и у хроникама које су писали православни свештеннци и у њихову идентификовању пустоши која је услед тога наступила у православљу на тој страни са пропашћу самог народа српског.

46