Топола

56

им се писмима и по гласницима обраћали и патријарах Арсеније IV н кучки војвода Радоња Петровић. 1 Под утицајем Млечића, који нису желели рата и нереда у близини своје границе нити да ћесаревцн простру своју власт и у онпм турскнм крајевима, које су они сматрали сфером свога утицаја, Црногорци не пристадоше. Шта више све поруке које су добијали било од надбискупа Суме било од патријарха Арсенија и војводе Радоње Петрпвића, саопштавали су представницима млетачких власти. 2 Али од свих већ придобијених за ћесареву ствар само су Брђани могли одмах приступити послу. Они су одмах почелк нападати на Турке. 3

Дотадашњи неуспех турски, напредовање ћесареваца, покрет Брфана и дизање раје у Санџаку на оружје изазвало је гнев код Турака и код Арнаута мухамеданаца. Нарочито су били гневни они што су се повлачили испред ћесаревацаР Не могући за тај мах ништа ни према ћесаревцима нити према Брђанима, они искалише свој гњев на раји, која је

расправи Могб-АШашепз ипб бег Нег2е§о\\ппа IЈпlег\уегlшl§s , Апегћlеlеп ап ОеBlеггеlсћ, 1737 1739, топ Јоћ. ћап§ег (\Уlеп 1880) али ми нисмо могли доћи до ње у овој прилицп.

1 У п и см у _ војводе кучког Радоње Пегровића Которанину Николн Болици од 13 јула (по ст.) и у писму црногорском владицп Сави од 20 јула 1737 год. Оба су, у италијанском преводу, приложена депеши которскога провидура од 17 авг. 1737 год Ркп. на означеном месту 1 .

3 У депешама которског провидура од 29 јула, 17 августа, 1 н 2 септембра, 14 новембра птд. (Р кп. на означеном месту.

3 У депешн котор. провндура од 1 септембра 1737.

4 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписп, 11, 112—113 <бр. 2720;.