Топола

искључивост јача, у толико се мање oceha утицај оних тендендија које та племена треба да слију у једну националну целину. Шта више, ако свако племе и свака покрајина живе својим засебним животом, без додира и узајамности, тада не само што се између њих не врши познато изједначавање и приближавање, већ бива обрнуто: свако се племе на својој уској основици још више специјализира и удаљава од осталих племена.

Проучавајући македонско словенско насеље проф. Цвијић је запазио од котлине до котлине, од области до области, врло видне трагове специјализирања, удаљавања у току развитка. Колико је пак тај закон спецнјализирања био јак код арбанаских племена која су живела скоро изван сваке културне заједнице? Силан утицај тога закона oceha се на сваком кораку. Само је једна страшна племенска отуђеност могла створити толико наречја колико има племена, а Тоске са Југа и Геге са Севера тешко се међу собом могу икако разумети. Раздробљеност живота на племенске и покрајинске рејоне била је основ за стварање данашње религиозне раздељености арбанаскога становништва. Тој религиозној раздељености одговара политичка поцепаност, управо од племена до племена и од покрајине до покрајине делали су и делају најразличнији страни политички утицаји. Према томе, разлике у језику, у религији, у политичким тежњама и утицајима и т. д. јесу огледало племенске отуђености и немања узајамности и саобраћаја у животу Арбанаса. Али даје ли то за право онима који на основу тога стања ствари одричу Арбанасима