Топола

49

су нам на ум у тренутку када смо се у Елбасану о овом покрету распитивали. Тражећи додира са представницима тога покрета срели смо се са отреситијим беговима, богатим трговцима и представницима турског чиновништва арбанаскога порекла, које је под Абдул Хамидом терало каријеру чакдо положаја паша а сада представља неку врсту арбанаске аристократије којој су Младотурци дали довољно времена да се занима „народним" стварима! Она је одржавала везу са својим многобројним колегама у Цариграду и на страни, једним светом који је час у љубави султанској час у његовој тамници и чији је најпризнатији представник председник привремене владе Исмаил Кемал. Школовани подмладак ових редова пије вино и критикује Мухамедово учење, бори се против несносних религиозних стега оснивањем нових секта а против политичке безначајности проповедањем аутономне Арбаније. Отуда је најраспрострањенија и најчвршћа верска организација у Арбанији, такозвано бекташтво, у исто време најодлучнији носилац арбанаскога национализма. Према овом покрету на Југу Младотурди су у почетку били толерантни. Али у колико је цео покрет све више добијао националан карактер, у толико су се и Младотурци према њему показивали све отворенијим и непомирљивијим неријатељима. У то доба падају и оне крваве војне експедиције на Северну Арбанију, којима је био циљ да се североарбанска племена коначно савију у јарам турске државне власти, експедиције које су изазвале читав низ арбанаских устанака. i