Топола

59

саобраћаја водио је преко Средоземнога Мора. То море се јавља као једина веза између два света, а борба око превласти на њему као борба око баснословнога богатства Истока.

На оном месту баш где то море најдубље засеца у европско копно, на италијанским обалама Јадранскога Мора, постали су још из ранога Средњега Века први центри трговинскога саобрађаја Европе са Истоком. То су били италијански градови: најпре Млетци, од 9. века као градска трговачка република, којој се од 11 века придружују Ђенова и Пиза. Они су ступили у врло разгранате трговачке везе са свима тада најбогатијим земљама Средоземнога Мора, Египтом, Сиријом, Малом Азијом и Балканским Полуострвом и њихови трговачки агенти, расути по земљама Леванта и Азије, потискују грчке и арабљанске трговце или их деградирају на степен својих посредника, а сву трговину са Истоком узимају у своје руке 1 . У борби око превласти на Средоземном Мору са својим супарницама Ђеновом и Пизом и њеном наследницом Флоренцијом, Млетци су се поглавито ослањали на своје господарство на обалама Јадранскога Мора, које су бранили и од својих супарница на води и од надирања Мађара са копна. Од половине 14. века „краљица Јадранског Мора“ је изашла из те борбе као победилац и читав век неограничено господарила на Средоземном Мору. Први удар трговинској превласти италијанских градских република на Истоку задали су завојевачки успеси Турака. Али оне су се у-

1 Вид. Р. Hcrre, Der Kampf um die Herrschaft in Mittelmeer, S 64 и даље.