Топола

155

Такви су људи утолико горе. У свему виде рђаву страну. Њихово мрачно уображење иде право несрећи и катастроФИ. У разговору међу људима запажају оно што je незгодно и што може изазвати рђава тумачења. Мало говорите; утолико горе. Више говорите, опет утолико горе. Болесни сте, утолико горе. Здравп сте као тресак, опет утолико горе, јер вас болест вреба иза леђа и болештине вас очекују. Људи утолико горе називају ce такође песимистима. Оваком човеку све преко дана изгледа тужно, рђаво, страшно. Живот je рђав, несносан, људи ништа не вреде, све што ce дешава, дешава ce како не ваља и мало je стало до тога како ствари почпњу: морају ce свршити рђаво. Коју врсту људи претпостављате, децо? С ким бпсте волели да живите, с људима утолико боље , или с онима утолико горе. Веома бих ce изненадио, кад бисте као другове претпостављали оне утолико горе, створења која непрекидно и о свему гунђају. Свакако 7 пре ћете тражити погодне нарави, нарави веселеи ону доброчиначку привлачност, којом ce преображавају и најнезгоднија стања. У том погледу сте добро надахнути. Али, пустите ме да вам поставпм једно питање. Да ли сте ви сами међу онима утолико боље , или међу опима утолико горе? Јер, вредност не очекује број година. Сви они уголико горе нису преживели старци, који су ивгубили своје лепе умишлзаје y додиру са животом, и своју радост y искушењима. Има већ и сасвим младе деце, која су склона да све виде мрачно па чак и црно. Тпм сама себе чине несрећнима, a и друге не чине срећнима. Обратимо пажњу на себе y овом погледу. Кад сте болесни, несрећни, слаби, може ce