Топола

употребљавају време. Кад би ce на ово више мислило, не би било толпко беспосличара, и толпко оних који убијају време. Време je нежна и танана материја, од које je сачињен жпвот, и ми хоћемо, драга децо, да вас научимо да то време тако добро употребите, да би свако од вас, једнога дана, на заходу свога живота, могло рећи; нисам га изгубио. Као год што ce бела дневна светлост, преламајући ce кроз призму, раставља на седам основних боја, тако ce исто и време раставља на трп дела, од којих сваки има своју танану одлику. Пре свега, ту je Прошлост, чија далека светлост личи на злаћане зраке сунца на заходу. Потом je ту Садашњост с изразитпјим, тачнијпм цртама. На послетку, ту je Будућност, једновремено светла и тајанствена, као год свануће, y којег има светлости, али светлости магличасте, по којој лебде неодређени облици. Свеје то стварност и једно зависи од другог. Садашњост зависи од Прошлости, a Будућност од обеју. Посматране кроз прпзму Времена и саме радљпвости људске имају нарочите, нежне, разлпке. 0 њима судимо са више сигурности. И, да бпсмо тим почелп, ево једнога општег правила, које ce посведочава кроз све наше радње. Онај који живи како ваља, ако му посматрате жпвот кроз призму Времена, изгледа вам као човек којп поштује ПрошлосТ; чији рад цени и који тражп да сачува наслеђено добро. Онје, сем тога, пун обзпра према својим сувременпцима, а, тако исто, пашти ce и за Будућност. Не понаша ce тако као да je сам y Садашњостп и као да je Садашњост y одељцима времена једина ргнтересантна.

14