Топола

164

y својој журби да отпутују, ипак заборавили кључеве, новчаник, наочаре. Оне, који ce по свом темпераменту журе, мучи сама помисао на време. Они виде како време протиче, и мисле да су увек y закашњењу. Мисао да имају сутра ујутру да стигну за воз, чини да целе ноћи не трену, и због тога често, преморени, заспе пред зору и пропусте воз. У случају пак, кад су позвани на какав скуп, дођу пре но што ce отворе врата од дворнпце y којој he ce држати скуп, и готово да умру од досаде пре но што други стигну. Свакако добро je да нас не очекују. Чак je и неуљудно не пожурити ce кад знамо да нас негде очекују и када ce губи време, или ce чак ствара узнемиреност због ваше нетачности. Не допустите да вас очекују. То je знак безобзпрности према својпма блпжњима; знак презирања према подчињенима ; непристојности према претпостављенпма. Међутим, треба да знате чекати; не велпм да треба да знате чекати оне који закашњавају, страшне лењивце, који, пошто ce никад не журе, узнемирују цео свет својим закашњењпма, већ треба да знате очекнути време и тренутак када ствари могу правилно и уредно стићи. Понеки ce људи доиста и сувише журе и готово су дечачке нестрпљпвости. Јутрос су посејали жпто,. a већ y вече гледају да ли није проклијало. Чпм су ce око нечег помучили, одмах траже п користи. Ништа по њиховој жељи не иде дово.вно брзо. Хоће да жању тек што су посејали. Готово би пре разврнули лишће y пупољка ружина, но што би му оставили времена да ce сам расдвета. Таква врста људи права je неcpeha y породици као год п y јавном жпвоту_