Топола

24

до оних камених плоча којима je попођена улица и на којима какав запис којега већ нестаје, изазива успомену и сећање, све то старо камење говори језиком који треба деца да чују. Кад на развалпнама наберете кпту шебоја п дпвљих ружа, сетпте ce да су ту некад становалп људи, да су ce пграла деца. Кроз овај отвор гађало ce, кроз овај продор беснпм упадом продрло ce кроза зид ; ова рупа која зјапи завршује ce једним кутком y којем су заробљениди били затворани, шта рекох, жхши закопанп. Узалуд су очекивали дан правде. Све те успомене не треба да буду заборављене. И ако људи могу постатп бољи, учпнпти напредак y браству, равноправностп, треба да обрате пажњу догађајима о којима им прича старо камење. Пначе, рећи hy вам, на што би они личили. Има y нас (у Паризу) једна улица y којој je једна обезглављена статуа. Ова статуа личи на многе друге које ce могу впдети по црквеним тремовима и другде, којима je главу однела каква бура, топовско тане, илп удар чекића. Ова улица по овој статуи била je названа: улица обезглављене жене. Шена без главе не би умела далеко отићи, нимало даље од човека без главе. Па лепо, ако бисмо могли заборавити шта ce десило пре нас y овом свету, личили бисмо па ову статуу удову без господара, Човечанству би недостајало мудрости п свеколике светлости којс би нам могле доћп од онпх који су, пре нас, пстражпвали, борили ce, трпелп, радили, и моглп бнсмо тада назватп све путове земаљске, све путове којима ce креће људско стадо, без успомена п традиција: улицом обезглављене женс.