Топола

32

Погледајте сад око себе, погледајте школу y којој смо. И она je такође традицпја. Нека je једну зграду као школу посећивало неколико генерација дечјих, па већ y њезиним зидовима, на њезиним степенпцама, по њезпном дворишту, где ce пграло и скакало, постоји врло много успомена. На клупама y тој школи седела су ваша старија браћа, a можда и вашп очеви. Овај исти часовник можда je п њима откуцавао сахате. Они су можда гледалп ове исте слпке извешане no зидовима. Ево и једне клупе на којој je један ђак изрезао своје име. Тим нам je дао доказа да je злоупотребио време, које je ироводио y разреду, јер y школу ce не долази да ce урезују имена по клупама. Његову примеру не треба следовати. По зидовима и на вратима многи су оставили отиске својпх прљавих прстију. То доказује да су им руке биле нечпсте, онп су нам оставили y наслеђе традпцију о својој небрижљивости коју треба сузбијати. Ено, погледајте чисте и добро одржане школске табле, ма да су већ давнашње, и оне нам причају да су их деца која су пре вас овде, пред њима, чувала, колико су могла. Но, чак и онда кад би каква школа била посве нова, као што би бпо какав иовац скоро искован, п тада би таква школа била традицпја. Сад ћете одмах и то разуметп. Зашто овамо долазпте? Да учите. Учите да читате, да пишете, да рачунате, да ce лепо и како ваља понашате, да волите отаџбину, да поштујете њезине законе, да волпте човечанство. Ho, a шта je све то ? Све je то великпм делом традиција. Учити, значи прпбирати традицпју. Читати и писати значи послужити ce словима да ce утврди мпсао п да ce пренесе другпма. Од пр-