Топола

52

да поштујемо своје родитеље. Зарад њихове доброте, зарад оног паштења које су уложили око нас, самим тим они би већ заслужили да према њима имамо најчистија осећања. Но, сем овога 7 y нашим очима они имају толико особина које ништа не може заменити ! Дете не би хтело променити оца или матер. Родитељи су за сваког од нас оно што постоји као најбоље на овом свету. Довољно je оставити их, па да ce примети да им нико није раван на свету y оном што су за нас учинили. Ако, далеко од очинске куће, сусретнемо људе или жене који би нам посведочили живо интересовање и дубоку љубав, тада бисмо рекли да поступају с нама као отад или мати. Тим je све речено. Откако деда постоје па земљи, име очево и материно непрекидно су расли y уважењу и y памети људској. Никад ce није могао наћи узвишенијп израз да ce њим означи доброта, нежносв, мила строгост и увиђавна снисходљивост. Све почасне титуле и сва слава сагибају ce пред именима која тепају сасвим мала деца и која и ми, велики, помишљајући на оне чија смо деца, чак ако нам je и коса бела, ионављамо са све то већим поштовањем, y колико нам године одмичу. Ова су имена за увек света. Кад je Исус Христос хтеа да оваплоти своју религију, назвао je Бога заменивши овим називом све оне иређашње одомаћене наЗиве Господ, Свемоћни, Вишњи. Од тада, . y својим најузвишенијим ocehaњима према овом Непознатом, који живи и ради y основп васељенв;, људи су га назвали Оцем. То je неизмерна и превелика авотеоза к°ју су кроз хиљаде поколења људскпх деца осећала према својпм оцевима и према својим матерама.