Топола

62

према послу немарљиви, увек с рђавим осећањима према онима којима je y дужности да их уче и да њима управљају. Заповест he им бити увреда, савет повреда њихова достојанства. За њих не постоји никакав разлог. Њихово прпсуство биће свуда повод за забуну. Iî y колпко буду више старили, y толико he мање вредити. Зашто би ce покоравалп државним законпма и зашто поштовали правила о владању која прописују и налажу исправнп људп ? Навика на непокорност тако je код њих укорењена, да свако обуздавање и свака заповест изазивају y њих бес. Као рђави раднидн, рђави службенпци, рђави војницп, буниће ce они свуда протпв васпостављеног реда. Немајући духа и осећања према малој породпци, неће имати љубавп ни према велпкој. Отаџбина je за њих нешто замишљено и добро да разгаљује тупоглавце. Народна, општа ствар створена je да задовољи разне прохтеве. Народна част не вреди ни толико да ce за њу жртвује и најмањи прохтев. Ако ce какав човек одликује својим талентом или пак услугама које je могао учиннти, треба га пошто пото лишити поштовања. Што постоје узвишена створења пркос je и пзазивање за осредња створења, која су задовољна сама собом. Не може ce усвојити да стечен глас остане нетакпут, да власт остане поштована. Умањити неком леп глас, окренути на смех оно што je за поштовање, ругати ce оном што je днрљиво, оскврнити оно што je свето, ето то je оно што њих интересује. Таквом послу посвећују они све своје напоре. Ако ce оваква врста људи умножн y каквом крају, живот за сваког ту постаје неиздржљив. Они ce, y осталом, вређају п пзмеђу