Топола

66

али садашња je дужност ту, пред нашим очима, y нашим рукама, на браздама преко којих корачамо, y грудима садашњих прилика и живих људп. % * * Шта je сувременик ? То je човек који живи y исто доба кад и ми. Довољно je познати, сусрестп ce, походитп каквог човека, па да ce створи слика, да једпно живи могу имати међу собом пзвесних односа. Видети ce, стиснути једно другом руку, општити, једно другом говоритп п одговарати, узајамно чинити једно другом добра или зла, тући ce или ce грлити, мрзити ce, варати ce, или ce волети и поштоватп, то je оно што ce дешава само међу живпма. Мисао мртвих може нас надахнути: слика каквога мртвог сликара може увесељавати наше очи, злочинства која су некад пзвршпли људп, који сад сви леже y гробовпма и чији je прах можда већ време разнело на све стране, могу нас још ужасавати. Но, и ако можемо гледати и судптп о њиховим делпма, мртви, који су та дела извршилп, не виде ce впше међу нама, y нашој средпни. Не можемо им впше рећи оно што о њима мислимо. Нп за њих нп протпв њих не можемо живети. И ма како дајеугодно општење с успоменом на мртве које смо волели, ма како да je угодно подржавање и задахнуће које нам од њих долази, ипак онп нису внше од овога света. Што ce тиче живих сасвим je друга ствар. Они могу бити далеко од нас, могу становати на ком крају света хоће, па je ипак могућно видети их, писати им, a и они то исто могу учинитп према нама. Не понма ce како ваља