Топола

73

y к'ојем живи само c тога што ce није хтела потрудити да гледа и посматра. Онп су равнодушни, презиру све. Више воле да ce жале на све и на свакога, неголи да брижљиво посматрају како би открили добре стране своје епохе и људи y чијој средини живе. Не познавајући их пролазе поред корисних установа, поред паметних и добрих људи, поред најзгоднијих прилика да остваре напредак y правичности, или да помогну друге да то ураде. Они иду напред као кроз маглу. Тама чини сваког неповерљивим, незнање такође. Људи који ништа не знају једни о другима, неповерљиви су једни према другима. Довољно je да ce између њих умеша какав лукави посредник, па да их начини непријатељима. Ma да дотле никад један другом нису учинили зла, они један другом приписују рђаве намерс, и ако тада наиђе каква прилика да један другом учине какву услугу, може ce десити да су они један према другом рђаво расположени. Но, ако ce појави што чим могу реципрочно један другом нахудити, тим he ce журно обе стране користити. Људи рђаво живе y заједници зато што остају једни другима туђини. Не само да народи рђаво познају један другог, већ и друштвене класе рђаво суде једни о другима, већ ce та иста ствар тачно дешава међу суседима, друговима, браћом. И што ce тако не познају, не лежи y томе што би било тешко успети да ce то оствари, већ што сваки занемарује ту дужност. Не радимо оно што од нас зависи. Саслушајте ову чудновату причу. Поредједне огромне грађевине, чији je један крај био рђаво осветљен, пролазио je сваког вечера један радник 3 враћајући ce с посла. И сваки пут на том месту приметио би једнога човека који ce или