Топола

10

Али чувена кривудава линија y историјском кретању вреди и y историји науке, и ту може бити више но другамо. Површним и неоснованим посматрањима Гала и његових следбеника следио je y физиологијн период савеснога и опрезног експерименталног истраживања. У другој и трећој десетини деветнаестога века усавршен je, нарочито y Француској, метод вивисекције и примењен намногобројне, дотле још нерешене проблеме, a пре свега и на испитивање средишнога нервног сиетема. Ту je Флуренс (Flourens), на основу својих огледа на животињама, развио представе о в.ажности мозга, које су отада па задуго још остале y вредности. Он je утврдио, да подређени делови мозга, као продужена мождина, мали мозак, брежуљди мозга, не стоје непосредно y односу с духовним радњама, него да управљају које чисто физиолошким догађаји д ма, као дихањем, покретима срца, које пак уносе потребни ред y хотимичне телесне покрете, који ce ред уопште отима контроли свести. Обе пак половине великога мозга сматрао je он према појавама, које ce јављају на животињама, када ce оне уклоне, као органе правих духовних, функција, или, као што ce он изражавао, као органе интелигенције и воље. Спецејално локализовање појединих духовних радња није усвојио и тиме je узео положај сасвим супротан френолошком систему. Ако с половине великога мозга потпуно уклоне, то трају додуше и даље дихање, покрети срца и нехоти ; покретни рефлекси, али су поништени сваки хотимични покрет и сваки траг интeлèктyaлнe делатности. Ако ce уклони којп знатан део великога мозга, то и интелигенција и воља опадају, и њихово je опадање y сразмери, ако и не y потпуној, с количином изгубљене супстанције мозга. И Флуренс je држао, да из тога сме извести закључак, да велики мозак својом целокупном масом подједнако- врши своје радље, као што отприлике и који било део јетре справља и лучн жуч. 6 Овај ce Флуренсов наук убрзо распространио и владао je y науци још и преко друге половине деветнаестога века. Али ce ипак готово још y данима његова заснивања спремала и његова пропаст. Патолошксбје