Топола

15

односу к нама, то је он уједно и психички догађај, који у постајању од својих елемената, од осећаја, мора бити потчињен законима психолошким. И пошто ми можемо утицаје на своје чулне органе, који стварају опажаје, мењати по својој вољи, то онда не смемо одрећи оваквим покушајима, характер експеримената, који имају 'уједно и своју физиолошку и своју психолошку страну. Колико се пак мора заиста наша свест при таквим покушајима покоравати вољи експериментатора, еасвим друкчије но у обичном самопосматрању, види се најбоље из оннх чулних обмана, које постају извесним комбинацијама спољашњих утисака, а којих се не можемо никако ослободити ни онда, када смо се већ сасвим уверили о њиховој илузорној природи. Позната је ствар, да нам се сунце веће чини, када на хоризонту излази или залази, него када је над нама на зениту. Али физичар и физиолог, који тачно знају, да се ни објективна величина ни даљина звезде ништа промениле нису, ни да се штавише ни слика у нашем оку није изменила, исто су тако потчињени тој обмани као и сваки други. У свим овим покушајима с осећајима и опажајима остају ипак, као што се чини, централни догађаји душевни нетакнути. Како се из оставе нашега памћења представе саме обнављају, како се такве представе удружују час у слабије асоцијације, час у тешње везе логичкога мишљења, како се са свим тим догађајима проткивају наша чуства (осећања) и душевни покрети, како се најзад воља јавља и утиче час на унутрашњи ток наших мисли, час на наше телесне органе те ове на спољашње радње одређује, од свега тога.не можемо ништа дознати из оних истраживања, која прате непосредне психичке ефекте спољашњих чулних утисака. Али експериментатор не сме одвећ брзо очајати. Када су представе, које наше памћење чува за даљу употребу, потекле од чулних утисака, зашто да се не надамо, да ћс тај исти експериментални метод, када нам истражује прве почетке представа, погодним изменама бити ваљано срество и