Топола

22

су се догодиле у свету представа човекових. На сваки начин да ни наука о језику није довршена. И о најважнијим основним питањима мишљења су веома разрожита. Али није у питању, да ли је једна наука, која ваља другој да користи, потпуно довршена та када би то 'уопште икада могућно било? него да ли има довољан број утврђених факата, а у објашњењу тих факата ма и не било вазда сугласице. Ну има, као што ја мислим; једна спољашња ознака, која никада не вара, и која нам казује, да ли је већ дошло време, да једна наука на овај начин утиче на другу: та ознака је узајамно зближавање двеју наука. У многнм случајевима су таква дејства и узајамна дејсшва, а одношај је између науке о језику и психологије заиста такав. И колико било да су услуге важне, које језик указује психологији, ко може опет сумњати у то, да се и језик сам не може психолошки објаснити? И то је управо, што често доводи језичара до једностранога мишљења о одношају ових обеју области. језичар пре свега' осећа потребу, да у психологије потражи савет о извесним основним проблемима, те стога често даје психологији већа права, но што га она, бар данас, заслужује. Психолог, ако неће сам да се вара у слабостима својих помоћних срестава, пре ће можебити битн подобан, да одмери, чиме може науку о језику послужити и, с друге стране, шта од ње може ишчекивати. Када бнсмо имали довољно обрађену психологију, то би те ствари по свој прилици узеле други облик, и наука о језику би могла извесне појаве своје објашњавати непосредно из психолошких закона. Али такве психологије ми немамо, и ја мислим, да наука о језику ваља да нам помогне, да је задобијемо, За принципе своје науке веома заслужни језичар Штајнтал (бМпШаЈ), који је ретке среће, да ту особину споји с истом особином психолога, својим је „Уводом у пСихологију и у науку о језику" (одређен да буде прва књига рпсежнога дела на пољу науке о